Zašto želim ostati

Nana živi u zgradi pored šetališta uz  Lašvu. Kad joj dođem, naslonim se na  balkonsku ogradu, gledam kako se lišće na vjetru lagano pomjera i dok se sunce  na horizontu gubi iza pravoslavne  crkve, a ezan s neke od sedamnaest  travničkih džamija označava akšam,
slušam rijeku kako teče. 
Zato želim ostati. 
U mojoj ulici u Sarajevu skoro svi imaju psa. Šetaju ih dva puta dnevno, a navečer se svi skupe na kaldrmisanimstepenicama i, uz cigaretu, jedni  drugima prepričavaju svoj dan, dok        pudlice i vučjaci zajedno njuškaju okolo.Zato želim ostati.  
Kad trčim Vilsonovim šetalištem u  predvečerje, ispred zgrada na Grbavici  vidim djecu kako se igraju. Jure loptu potravnjacima, preskaču gumu, sakrivaju se iza uglova zgrada i žmire. Njihov  smijeh i vika razliježu se niz Miljacku. 
Zato želim ostati. 
Već punih dvadeset godina gledam  oblake iznad Vlašića u sumrak, kako se bore s krvavocrvenim suncem  i bacaju ogromne sjene na zelene  pašnjake okićene ljubičastim  cvjetovima.I nikad mi taj prizor neće  dosaditi. 
Zato želim ostati. 
Kad prolazim Baščaršijom, gledam  starce kako sjede na niskim tronošcima,piju kafu iz starih džezvi i žustro  raspravljaju o svakodnevnim  zbivanjima, poput tinejdžera. 
Zato želim ostati. 
Što je stariji, tata se sve više prisjeća  događaja iz svoje mladosti. Pa tako i rata. Sjeća se kako je u rovu  znalo biti hladno i zna tačan dan kad su poginuli očevi mojih prijatelja.  
Zato želim ostati. 
Kad igra reprezentacija i svira himna,  plače mi se. Voljela bih kad bi jednom  himna imala tekst. Možda bih ga čak i janapisala. 
Zato želim ostati. 
Naši poznanici žive u Londonu. Njihova   djeca sa svojom bakom nikad nisu
razmijenila ni riječ. Jer, njihova baka ne govori engleski. A oni ne govore bosanski. 
Zato želim ostati.  
Mama i tata imaju samo nas dvoje.  Moj brat želi otići. 
Zato želim ostati. 
Ali, od razloga zbog kojih želim ostati se ne živi. Od tih razloga, plata ne liježe svakog   prvog u mjesecu.
Od tih razloga, ne plaćaju se računi, ne jede i ne školuju djeca. Od tih razloga,  ne smiruje se savjest kad se zapitaš  hoćeš li nakon osamnaest godina  školovanja imati posao. Zbog tih razlogate ne cijene i ne dobivaš šansu da    napreduješ. Za te razloge nikog nije  briga. Ti razlozi ne pomažu onih 150 000 djece koji u BiH žive na rubu  siromaštva. Niti onih stotinama  hiljada koji žive od socijalne pomoći. Ne podižu penziju moje nane. Od tih razloga nije satkana budućnost. Ali, ja i dalje čekam da mi neko     da razloge od kojih jeste.
Jer ne želim otići.