Metronom

slap njene kose

zanjihao se poput

klatna metronoma

dok je brzim koracima

odmicala titovom

a ja je posmatrao

s ugla ćemaluše

čekao sam je

na stanici iza katedrale

ali nije dolazila

zbog nje hranio

golubove kraj sebilja

ali nije nailazila

na klupi u at mejdanu

sjedio; ispod mene

svjetlucala miljacka

ali nije prolazila

na tabiji sjedio

osluškivao

njene korake

u stotinama ezana

i složnih zvona crkava

nisam ih čuo

u smogu sam

posezao sa svakom

zrakom ulične lampe

misleći; eno ih

zlatni pramenovi

ali nisu oni svjetlucali

prošla je ta zima

i mnoge druge

daleko od sarajeva

sve dok ove sive

ugljenog mirisa

nisam naišao

stepenicama naslonjenim

na muzičku akademiju

i kroz otvoren prozor

čuo nečije prste

na klaviru

i ono tik-tak

i tik-tak

i pred mojim očima

samo je zalelujao slap;

klatno metronoma.